Vesti

23.07.06 МУЊЕ ОШТРОГ ОКА

О свему томе разговарамо са господином Александром Пантелићем, генералним секретаром Ловачког савеза Србије. Најпре да упознамо ову птицу из српских народних јуначких песама, која је током 
историје припадала моћницима и била на многим државним грбовима.

Капа и јастуче обавезна опрема

– Неговање сокола није нимало једноставан посао. Да би се припитомио, научио да улови и да се врати власнику, мора свакодневно да се тренира. Лови углавном женка зато што има боље карактеристике, јачу страст и лакше се прилагођава лову. Веома оштрог ока, с дуплим сочивом које је као нека врста телескопа, соко лови искључиво у лету, обрушавајући се на другу птицу брзином од чак 300 километара на час. Такав „софтвер”, који му омогућава да с огромне даљине „израчуна” путању кретања до плена, још нико није измислио.

Иако живи дуго, и до 50 година, соко је страшно осетљива птица која захтева огромну пажњу. Већина соколова страда од упале на табанима.

– Лечење те упале је главни проблем у соколарству па зато јастуче на коме соко стоји не може да буде од било ког материјала. Развијена је читава наука о томе од чега треба да буде то јастуче како не би било шкодљиво за ткиво.

Пасош све решава

У Уједињеним Емиратима, где је забрањен лов пушком, соколови достижу баснословне своте. Не због лова као извора егзистенције, већ због статусног симбола и надмоћи. Понуда је огромна.

Никад не лови на тлу

– Тамо има соколова између хиљаду до две долара, док они који су дресирани да праве бравуре у лету пре обрушавања на плен достижу суме од неколико стотина хиљада до неколико милиона долара. Потпуно ирационално. Ако се неки шеик заљуби у одређену птицу, не пита за цену. Сваки од њих носи са собом минимум 50 соколова. А шеик ловац увек има на грудима женку са којом спава.

Отуд и предрасуде о којима прича наш саговорник.

– Једна од предрасуда при легализацији соколарства јесте та да се за сокола могу добити велике паре, па ће то да доведе до крађе из природе ових птица које су под заштитом као угрожена врста. Не кажем да таквих појава нема, али се мора знати да се соколови за лов не хватају у природи, већ се они вештачки производе. Осим тога, савршено обучен соко у Европи кошта између хиљаду и две хиљаде долара, не више. Он може да кошта колико било, међутим треба наћи купца.

Друга велика предрасуда јесте: – Да тамо где дођу соколари опусти ловиште. То није тачно зато што соко, без обзира на савршен „софтвер”, нема велики учинак у лову. Најуспешнији је у лову на дивље пловке зато што оне лете праволинијски, али га често надмудре фазани или неке врсте голубова који лете кривудаво. Рачуна се да соко у просеку улови тек при сваком четвртом обрушавању.

Све у свему, господин Пантелић сматра да би легализација соколарства управо онемогућила или бар смањила злоупотребу у овој области. Наводи пример Хрвата.

– Они су буквално преписали европске законе према којима тиме могу да се баве само особе које имају положен соколарски испит и чланови су Удружења, а свака птица мора да има пасош и да буде на одређен начин маркирана, тако да не може да буде говора о шверцу птица.

--------------------------------------

Јапанци убедљиво први

Од свих земаља Јапан је убедљиво први у соколарству – има, тврди наш саговорник, чак сто пута више соколара него у читавом осталом свету.

Тамо су соколари углавном деца узраста 12–13 година, па су ми зато и смешне све оне приче о трговини. Јапанци форсирају соколарење зато што то благотворно утиче на правилан развој детета, нарочито на јачање одговорности и воље. Готово ниједно дете које је било соколар касније није постало неуспешан човек.

Рада Таминџић
Снимио Душан Милијић

 

29.04.03 Соколари нису криминалци

 Соколар нису криминалци


  Госпођа Александра Тадић по ко зна који пут повезује соколар са нелегалним кријумчарењем и убијањем птица поредећи нас са кријумчарима дроге

       Прво што морамо да напоменемо да назив "соколар" може стећи само пунолетни лице које је члан регистрованог соколарског удружења и које је положило Соколарски испит као и познавање прописа из области ловства и заштите природе. Наше удружење је регистровано код Савезног министарства правде под бројем 3/1-198/2-2002-07. Регистровано је 21. 2. 2002. у Београду и у њему се каже: Удружење соколар Југославије "Нобилис Арс" уписује се у регистар удружења, друштвених организација и политичких организација који се води код Савезног министарства правде, као удружење грађана, на регистарском листу бр. 1331 под редним бројем 3418.
        Морамо нагласити да се у вашем објављеном тексту ни у чему нисмо препознали сем у поменутој речи "соколар" а тврдња да смо илегално удружење, како видите, није тачна.
        Да смо ми и заштитарска организација, може се видети по Статуту нашег удружења где члан 5 каже: Циљ удружења је спречавање угрожавања птица грабљивица и њихових развојних облика у природи од стране чланова удружења и других лица. Члан 6: Задатак удружења је заштита птица грабљивица у природи уз спречавање узимања птица грабљивица и њихових развојних облика из природне средине у СР Југославији ради коришћења за соколарство.
        Трудећи се да вратимо прекинуту традицију соколарство у нашој земљи, које је постојало све од 9. века па до пред почетак Другог светског рата, ми се у исто време повезујемо са свим државним организацијама које су у вези са заштитом природе, биљних и животињских врста (Завод за заштиту природе Србије, Ловачки савез Србије као и све невладине организације за заштиту природе и животне средине). У вези смо са Интернационалном асоцијацијом соколар (ИАФ) као и другим Соколарски удружењима Европске уније.
        Соколарство је законски признато у већем делу света као културно, спортско и витешко наслеђе. Њиме се баве у многим афричким државама, развија се у Азији, законски је признато околини обе Америке и регулисано је Бернском конвенцијом иу Упутству о дивљим птицама ЕУ у чијим је земљама соколарство веома заступљено.
        У Савезу Европе налази се више од 30 држава. Савет Европе 19. септембра 1979. усвојио је конвенцију о заштити дивљачи Европе и природних станишта, познатију под називом Бернска конвенција. Конвенција дозвољава државама чланицама да одступе од мера заштите из бројних разлога (члан 9) међу којима је хватање, држање или било каква оправдана употреба дивљачи.
        Стални одбор Бернска конвенција усвојио је "Модел обрасца двогодишњег извештаја" које би требало да користе стране потписнице уговора сваке две године да би обавестиле о одступањима која су дозволиле на основу члана 9. Образац наводи све разлоге за одступање и томе придодаје "соколарство". Чинећи ово, стални комитет признаје да соколарство може бити искоришћено као добар разлог да се дозволи држање дивљих птица грабљивица.
        Главне области законодавства које се тичу соколарство прописују услове набавке птица грабљивица, поседовање, њихову добробит, транспорт, лов и пуштање на слободу.
        Једини међународни закон који не познаје географске границе а тиче се соколарство је Конвенција о међународној трговини угроженим врстама. То је ЦИТЕС. Он се бави само међународном трговином дивљим животињама а не прописује начин на који би се нека врста употребљавала.
        На десетој конференцији одржаној 1997. усвојена је резолуција ЦОНФ.10.20. о "Често међудржавном кретању живих животиња које се налазе у приватном власништву". У уводу ове резолуције стоји "да се живе животиње које припадају врстама наведеним у додатку Конвенције, често крећу преко међународних граница из бројних легитимних разлога који укључују и коришћење птица у соколарство, прате своје власнике, или се воде на такмичење и животиње које се могу селити као и било који други кућни предмет.
        Соколарство је овим једногласно признато као легитимна активност од стране 129 земаља присутних на конференцији.
        Морамо споменути да је и Југославија од 24.2.2002. потписница ЦИТЕС-а, а однедавно Србија и Црна Гора је и чланица Савета Европе и да се самим тим мора придржавати закона Европске уније.
        Наводећи ове законе ми не оправдавамо хватање, кријумчарење, шверц, убијање и друге нелегалне активности. Ми само желимо да нагласимо да је соколарство као племенита вештина заступљено широм света.
        За соколар Југославије, соколарство је синтеза екологије, етнологије и традиције. Нема земље у чијој се етнологији, у песмама, чешће помиње соко као симбол племенитости, храбрости, брзине, лепоте и са ким се пореде наши највећи јунаци.
        Удружење соколар Југославије категорички одбацује сваку повезаност са било каквим криминалним активностима. Наше чланство је малобројно, користи искључиво прстеноване птице из вештачког изгоја. Наши одгајивачи сокола су ушли у тајне вештачке оплодње, инкубирања и отхрањивања. Код нас се производе и хибриди сокола, а не мутанти како се то ружно наводи у вашем тексту који наводно могу бити опасни у природној равнотежи и чистоти врста. То је само орнитолошки незнање госпође Тадић јер птице у природи имају генетски код којим препознају припаднике своје врсте и са њима се спарују те самим тим не може доћи до инфицирања природних врста. Хибриди су већим делом неплодни а пошто наше птице лете са радиотелеметријом, скоро никад се не деси да се нека изгуби.
        Соколарство има огроман потенцијал који се може искористити за очување осталих врста птица грабљивица јер су соколар стручњаци за птице грабљивице, врше надзор над њима, образују се и раде на очувању птица уз њихову оправдану употребу. На пример, многи аеродроми у свету поседују Соколарски службу (због великог броја птица на пистама) и њихова улога у спречавању катастрофа је немерљива.
        Као група соколар се натпросечно одговорно понашају према заштити природне околине. Њихова необична комбинација чувара и ловаца чини баш соколар квалификованим за решавање социолошко-економских проблема који могу произићи из понашања птица грабљивица, укључујући у ово и обезбеђивање станишта за оне врсте које су угрожене. Из ових разлога стручност соколар је веома важан људски фактор за очување дивљих животиња у било којој модерној држави.
        За оне грабљивице које су ретке, вештачки узгој који се спроводи по стандардима соколарство може обезбедити опстанак те врсте. Соколарство има релативно мали утицај на ловну дивљач јер се односи на слабе и онеспособљене јединке и неефикасно је у поређењу са ловом у ком се користи ватрено оружје. Осим тога, птице грабљивице не остављају рањени плен.
        Што се тиче астрономских цена које се помињу у вашем тексту о шверцованим птицама, не можемо рећи ништа. Ми ћемо навести цене прстенованих птица са ЦИТЕС-ом а које се наводе у рекламном проспекту једне од најпознатијих одгајивачница у Енглеској и свету "Мартин Џонс" а које се могу наћи и на Интернету на сајту њњњ.фалцон-ук.цом.
        Навешћемо неколико цена за соколе: сиви соко (фалцо перегринус) - мужјак - 425 фунти.
        Сиви соко (falco peregrinus) - Женка - 850-1.000 фунти
        Степски соко (falco cherug) - мужјак - 225 фунти
        Степски соко (falco cherug) - Женка - 475 фунти
        Цена хибрида: сиви соко / степски соко - мужјак - 450 а женка - 750 фунти.
        И питамо се зашто би неко плаћао астрономске цене за прошверцоване птице кад за много мање новца може да купи легално.
        Да скратимо, својим озбиљним и савесни радом чланови Соколарског удружења Југославије желе да разјасне многе заблуде и предрасуде које су везане за птице грабљивице, да истакнемо праве вредности и да овај исконски начин лова вратимо у наше крајеве где је вековима имао велику популарност. Данас је соколарство још један вид човековог деловања, боравка у природи и дружења са овом предивном птицом.
      
        СТЈЕПАН БАШИЋ
        (секретар Удружења соколар Србије) 

Преузето са сајта http://www.nin.co.yu